Šta Je Etažno Grejanje i Koje Su Njegove Prednosti?

Etažno grejanje je u stvari centralno grejanje i ne postoji bitna razlika, mada ga gotovo svi posmatraju drugačije.

Centralno grejanje je sistem u kojem se toplotna energija proizvodi u centralnoj jedinici sistema ( kotlu centralnog grejanja koji može biti električni, gasni, kotao na tečna ili čvrsta goriva…), a zatim se kroz sistem cevovoda posredstvom grejnog fluida ( vode, ulja, antifriza…) sprovodi do grejnih tela- radijatora, a ovi konvekcijom toplotu predaju vazduhu oko sebe, time zagrevajući prostorije.

Ono što mnogi nazivaju centralnim grejanjem, a to je u stvari sistem daljinskog grejanja posredstvom gradskih toplana je u stvari isto tako zagrevanje grejnog fluida u centralnoj jedinici – toplani, u velikim kotlovima, te njeno sprovođenje sistemom cevi u više naselja i stambeno poslovnih jedinica.

Kod etažnog grejanja, vi imate u svom stanu ili kući sopstveni kotao, manjih dimenzija, i proizvodite toplotnu energiju samo za svoje potrebe. Stambena zgrada sa više stanova može imati jedan kotao veće snage koji ce zagrevati radijatore u više stanova istovremeno. I to je etažno ili centralno grejanje.

Svrha Etažnog Grejanja

Svrha etažnog grejanja je da svom korisniku- ili korisnicima, obezbedi ujednačeno, kvalitetno i ekonomično zagrevanje svih prostorija u njihovom životnom ili poslovnom prostoru.

Etažno grejanje mora svom korisniku omogućiti idealne toplotne uslove za život i rad, a pri tome, kao izvor u kojem će se grejni fluid zagrevati, poželjno je izabrati kotao koji u zadatim uslovima obezbeđuje najbolje grejanje sa što manje opsluživanja i održavanja.

Znamo da su najjednostavniji i najkomforniji kotlovi za etažno grejanje električni kotlovi, zatim kotlovi na gas, pa tek onda kotlovi na tečna i čvrsta goriva. Elekto kotlovi se pritiskom na dugme puštaju u rad, na termostatu se zada radna temperatura, a postoji mogućnost da se dodatnim termostatom i tajmerom reguliše i režim rada programiran za više uslova i vremenskih intervala.

Dakle, pritiskom na dugme i zakretanjem točkića na termostatu vaš rad i briga o kotlu se završava. Ostaje samo da uživate u blagodetima toplih radijatora. Doduše, tu idilu i uživanje gotovo uvek prekine isporučeni račun za električnu energiju ili plin, a to se po pravilu dešava na kraju svakog meseca u grejnoj sezoni.

Za razliku od kotlova na čvrsto gorivo- drvo, ugalj, pelat… koji moraju da se opslužuju, tj. lože svakih 2-3 sata, da ne pominjemo utovar i istovar energenata, čišćenje pepela i njegovo iznošenje, udisanje dima i ostalih produkata sagorevanja…, električni kotlovi su pravo uživanje.

Isto tako, nije moguće u stambenim zgradama sa više stanova, veoma često i bez dimnjaka, ni ugraditi bilo kakav drugi kotao osim elektro kotla, naročito ako u zgradi nije razvedena gasna instalacija. Kako bilo, etažno grejanje ima svoje prednosti ali i mane na koje ćemo vam ukazati.

Prednosti i Mane Etažnog Grejanja

Najveća prednost etažnog grejanja je uravnotežena temperatura u celom stanu. 

Dok je osnovna karakteristika lokalnih grejnih uređaja, bilo da se radi o elktričnim (TA peći, grejalice, klima uređaji) bilo na loženje ( peći na drva, ugalj, kamini, šporeti ) da se proizvedena toplotna energija predaje samo prostoriji u kojoj se nalazi, znači važi pravilo ” jedan uređaj jedna prostorija”, kod sistema za etažno centralno grejanje, jedan izvor toplote kotao, vezuje se na više grejnih tela radijatora, koji istovremeno predaju toplotu u više prostorija.

Pošto kod etažnog grejanja imamo više podvrsta, u odnosu na to koji energent se koristi i koja je vrsta centralnog kotla, moraćemo se osvrnuti i na konkretne razlike, prednosti i mane u okviru podgrupe. 

Najbolje u smislu potrebnog održavanja i opsluživanja je centralno grejanje priključeno na gradsku toplanu. Zagovornici teorije da je finansijski aspekt najvažniji kažu da je to manje ekonomično od sopstvenog etažnog grejanja s obzirom na to da se račun za grejanje plaća svih 12 meseci u godini. Imaoci gradskog centralnog grejanja maštaju da pređu na sopstvenu etažno, nezadovoljni toplotom radijatora, isključivanjem grejanja u noćnom periodu od 22h do 08 h ujutro, razlikom u kvalitetu grejanja u odnosu na sprat na kojem žive pa čak i na deo grada i udaljenost od toplane, visoke račune cele godine itd.

Imaoci sopstvenog etažnog grejanja maštaju da se jednoga dana priključe na gradski sistem (obično ne računaju na nenormalne i nerealne iznose participacije za priključak) i pri tome se žale na visoke račune za struju, gas, naftu, drva, ugalj…. 

Dakle, retko ko je zadovoljan, a za to postoje razlozi koji idu u prilog i jednima i drugima. Sopstveno etažno grejanje ima prednost zato što sami regulišete temperature u radijatorima, interval grejanja, možete grejati kada god vi želite u 24 časa, a kada niste kod kuće, na odmoru ste i sl. ne trošite energente i ne plaćate grejanje. 

Jednostavno, vi sami odlučujete o svemu, što je naravno velika prednost. Manje obaveza imaju oni koji koriste elektro kotlove, dok korisnici kotlova na čvrsto gorivo lože više puta dnevno i stalno opslužuju kotao, što ponekima predstavlja veliku obavezu i problem. Uz to, energenti su skupi, treba mesta za njihovo skladištenje i sl. Zaključujemo da je to jedna tema koja zahteva opširnu i temeljnu analizu, koja opet ne bi mogla pomiriti sve suprodstavljene stavove i doneti univerzalni zaključak.

Ekonomičnije grejanje u svakom slučaju od grejanja pojedinačnim izvorima toplote? Različita grejna tela na struju – termoakomulacione peći, kvarcne grejalice, mermotermi, kaloriferi, radijatori na struju i slično, uglavnom su veliki potrošači energije i treba ih po mogućnosti birati kao dopunska sredstva, a ne kao osnovni izvor toplote, naročito za veće prostore. Klima-uređaji su praktični jer mogu da služe zimi za grejanje, a leti za rashlađivanje prostorija, ali su nepovoljni jer nisu dovoljni kada su temperature mnogo ispod nule. Moguće je da postoji jos neka prednost ali ovde bi se moj spisak bitnih prednosti završio.

Mane Etažnog Grejanja

Mane etažnog grejanja se uglavnom svode na mane u odnosu na podgrupe ( o čemu sam već pisao- loženje u odnosu na električnu energiju ili gas) i u principu ne postoje, osim jedne: POČETNI TROŠKOVI UGRADNJE. Kupovinom zasebnih izvora toplote i njihovim unošenjem u stan, vaš posao se završava, dok za uvođenje etažnog grejanja morate predvideti značajna sredstva, pogotovo ukolko se ono uvodi naknadno a ne prilikom izgradnje. 

Tu računamo na troškove projektovanja, izvođenje cevovoda, radijatora, pumpi, ekspanzionih posuda, merne i regulacione opreme, kupovinu kotla i sl.

Šta su Osnovni Uslovi za Uspešno Funkcionisanje Sistema Etažnog Grejanja?

NE POSTOJI JEFTINO GREJANJE !!!

U ovom, po meni najvažnijem delu, na samom početku želim da istaknem ovu veliku i jedinu istinu i odgovorno tvrdim da svako ko pokušavajući da vas ubedi da je grejanje njegovim kotlom , sistemom ili uređajem jeftino, ne govori istinu i samo želi da vam uzme novac. 

Grejanje pojedinim sistemima samo može biti ekonomičnije – jeftinije ili efikasnije u odnosu na druge, i to u zavisnosti od mnogih faktora, a nikako ne može biti jeftino. Uspostavljanjem osnovnih uslova za efikasno grejanje vi samo možete dovesti sebe u situaciju da pravilnim izborom sistema ostvarite uštedu i kvalitetnije grejanje, isto kao što ne pridržavanjem osnovnih zakonitosti možete sebe dovesti u situaciju da smrznuti bankrotirate. 

Ovde želimo da vam pomognemo da se ovo drugo ne dogodi.

• Izolacija.
• Pravilan izbor kotla.
• Dobro izvođenje instalacije po pravilima struke je veoma važno.
• Navike korisnika

Izolacija objekta je NAJVAŽNIJI uslov za funkcionisanje bilo kog, pa i etažnog grejanja. Bez dobre izolacije NIJE MOGUĆE ostvariti efikasno grejanje, pa sve i da koristite najefikasnije sisteme, a da to pri tom ne izađe iz okvira ekonomske održivosti.

Stepen izolovanosti objekta u direktnoj proporciji je sa kvalitetom i cenom grejanja, a efekti dobre izolacije smanjuju utrošak energije i do nekoliko puta, a ne nekoliko procenata. Neizolovani, ili loše izolovani objekat je (pogledajte gore definiciju grejanja) ekvivalentan grejanju dvorišta ili ulice i svaki pokušaj unapred je osuđen na neuspeh. 

Za više informacija o efektima toplotne izolacije koristite internet, koji je prepun korisnih saveta, linkova itd. , da ne bismo ovde širili temu, a iskustva stručnjaka će vam se višestruko vratiti.

Pravilan izbor kotla je jedan od najvažnijih preduslova.

Pravilno rukovanje kotlom i sprečavanje toplotnih gubitaka prouzrokovanih nemarom obezbediće i ovaj neophodan uslov. Besmisleno je ložiti kotao ili uključiti sva tri grejača u električnom kotlu, ako ukućani imaju naviku da drže otvoren prozor po ceo dan zato što su na primer – pušači.

Koje su najčešće zablude naručioca a koje izvođača instalacije Etažnog Grejanja?

• Mogu ja da zagrejem kuću i ako nije izolovana, komšija greje jos veću.
• Ako povećam broj radijatora imaću bolje grejanje.
• Najmanja izlazna temperatura vode iz kotla je 70 c, sve manje od toga nije dovoljno.
• Ako grejem 24 sata na dan tako je najjeftinije.
• Postoji jeftino grejanje.
• Moja kuća je odlična, samo ni jedan kotao ne valja.

Izvođaci instalacija:

• Veži konja de ti gazda kaže.
• Ja sve najbolje znam, nema boljeg majstora od mene, kakvi proračuni, imam ja iskustva.
• Niko neće primetiti da sam malo više zaračunao.
• Pristani na sve zahteve naručioca, ako ga odbiješ neko drugi će uzeti pare, nema veze što to ne može da funkcioniše, tako je gazda hteo pa neka mu.

O svim ovim primerima mogu se napisati knjige, ali mislim da nema potrebe.

Koje su osnovne greške u izvođenju sistema Etažnog Grejanja?

• Pogrešan izbor kotla.
• Nedovoljan broj radijatora ili pak predimenzionisan broj radijatora. Imao sam priliku da vidim objekte od 70 m2 sa 150 radijatorskih rebara ili 15 radijatora i kotlom predviđenim za 3 puta manje radijatora. Nije mi jasno zašto je majstor koji je izvodio instalaciju uopšte pristao da ugradi toliki broj radijatora u tu kvadraturu i ako je znao da to nema efekta, kotao je preslab, a i da je dovoljan, nema zdrave logike u odnosu na željenu i normalnu temperaturu prostora, koja se postiže sa duplo manjim brojem rebara.
• Pogrešan izbor dimenzija ( preseka) cevi, neizolovani usponski vodovi kroz negrejane hodnike
• Loše izvođenje zanatskog dela, slabi spojevi, nedovoljna zaptivenost sistema, vazduh u sistemu, preslaba ili prejaka pumpa